Умија Козлића и Танковић Осман 0001    Чету купи Блажевић Омере, 0002    Бира Омер по Лици Личане. 0003    Не ће Омер стара ни нејака, 0004    Већ он тражи од боја јунака, 0005    Који куће ни кућишта нејма, 0006    Ком је кућа диван-кабаница, 0007    Дуга пушка и отац и мајка, 0008    Нож и пала братац и сестрица. 0009    Таку Омер побира дружину, 0010    Скупи Омер шездесет дружине, 0011    И подиже Маљковић-Стипана 0012    И побру му Вукашића кнеза. 0013    Свога побру у чету позовну, 0014    Свога побру Танковић-Османа. 0015    Када сави чету код Црваћа, 0016    А изашо Блажевић Омере, 0017    Дивно коло игра код Црваћа, 0018    Коло хода тријест дивојака, 0019    Међу њима кићена дивојка, 0020    Ћи Умија Козлић-Хурамаге, 0021    Јауклија Танковић-Османа. 0022    Коло води, а писме изводи, 0023    А гледа их Блажевић Омере 0024    Својим побром Танковић-Османом. 0025    Кад наскака кићена дивојка, 0026    Ћи Умија Козлић-Хурамаге, 0027    А подвикну Танковић Османе, 0028    Он отишће зелену јабуку 0029    На Умију, кићену дивојку, 0030    Он у руку погоди дивојку, 0031    Разби њојзи на руци халхалу, 0032    А зацвили кићена дивојка, 0033    А повика Блажевић-Омера: 0034    „Блажевићу, чети буљубаша! 0035    Ко ми ’вако може кидисати 0036    И дивојку ’вако ошинути, 0037    Да Бог даде, чети буљубаша, 0038    Каурска га пушка ошинула, 0039    А не мого рана приболити, 0040    Док не дође до ове дивојке, 0041    Док дивојка њему не халали.“ 0042    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0043    „Не будали, кићена дивојко! 0044    Не куни нам друга најбољега, 0045    Најмилијег и најсигурнијег, 0046    Нашег побре Танковић-Османа!“ 0047    Повикује кићена дјевојка: 0048    „Блажевићу, чети буљубаша! 0049    Ко ме може ’вако ошинути, 0050    Кидисати кићеној дивојци, 0051    Да Бог даде и среда божија, 0052    Двије њега пушке ошинуле, 0053    Сломиле му ноге по колину, 0054    Он не мого рана приболити, 0055    Док му ова не халали драга!“ 0056    Уз Омера боја ошинула, 0057    А фати се пале иза паса: 0058    „Стан’ Умијо, пасја дивичице! 0059    Што ми кунеш друга најбољега, 0060    Најмилијег и најсигурнијег, 0061    Мога побру Танковић-Османа!“ 0062    Па потрча колу и дивојци, 0063    Уфати га Танковић Османе: 0064    „Стани, побро, Блажевић-Омере, 0065    Не кидиши ти глави дивојци! 0066    Нек говори кићена дивојка, 0067    Побратиме, шта ће говорити! 0068    Дижи чету, вакат походити.“ 0069    Упртише шарене торбице, 0070    За торбице диван-кабанице, 0071    У торбицах слатке брашљенице, 0072    Отискоше од воде Црваћа, 0073    Отискоше низ Лику Вучјаку. 0074    Онда вели’ Маљковић Стипане: 0075    „Побратиме, Блажевић-Омере! 0076    Куд си, брате, чету покупио, 0077    Куда цемо четом окрећати?“ 0078    „ „Маљковићу, Богом побратиме! 0079    Ја сам, брате, чету покупио, 0080    Да присочим стазе по планини, 0081    Да потражим у гори хајдуке. 0082    По планини шездесет хајдука, 0083    И пред њима од Крмпота Раде. 0084    Што је Раде подиго хајдуке, 0085    Па он хода по гори зеленој 0086    Ево има три године дана 0087    На срамоту свој широкој Лици 0088    И ајану личком Мустајбегу, 0089    На срамоту камену Котару, 0090    По Котару котарским сердаром, 0091    За највећма бану Задранину. 0092    Ево хода три године дана, 0093    С њим се нико тревити не море, 0094    На њега је плаћа искочила: 0095    Ко уфати од Крмпота Раду, 0096    А рашћера друштво у планини, 0097    Бег му даје стотину дуката 0098    И за главу од злата челенку, 0099    Бан му триста даје маџарија, 0100    Ко доведе Раду савезана, 0101    Ја донесе одсјечену главу, 0102    Тражит ћемо Раду у планини.“ “ 0103    Онда вели Маљковић Стипане: 0104    „Блажевићу, чети буљубаша! 0105    И мене је кахар учинио: 0106    У ’ве, брате, три године дана 0107    Сву је моју рају поцинио, 0108    На Котаре намет навалио, 0109    Све од дима жуту маџарију. 0110    Ако наске мио Бог поможе, 0111    Те тревимо њега у планини, 0112    Код њега би добро задобили 0113    И од бега плаћу ујагмили, 0114    Бан би наске добро даровао, 0115    Цесто би нас, брате, спомињали.“ 0116    Кад стигоше у Вучјак-планину, 0117    Омер с дружтвом хода по планини, 0118    Све присаче стазе у планини, 0119    Омер хода и ноћом и дању, 0120    Све дан по дан за петнаест дана, 0121    Не би ли се претревио с Радом. 0122    Омерово друштво обосило, 0123    Подерало на кајиш опанке, 0124    И одило њима повешчало, 0125    Већ нестало слатких брашљеница, 0126    Погладнило, љуто пожеднило. 0127    Отискоше уз гору зелену, 0128    Ударише у Стазу козију. 0129    Омерово друштво проговара: 0130    „Блажевићу, чети буљубаша! 0131    Што ти наске по планини водаш 0132    Све дан по дан за петнаест дана, 0133    А ти тражиш од Крмпота Раде 0134    И његових шездесет хајдука? 0135    Овди није од Крмпота Раде. 0136    Ми се јесмо љуто поронили, 0137    Подерали на кајиш опанке, 0138    Погладнили, љуто пожеднили, 0139    Нестало је слатких брашљеница, 0140    Враћај наске на широку Лику, 0141    Нек свак иде својој домовини!“ 0142    А вели им Блажевић Омере: 0143    „Стан’те, моја браћо у планини! 0144    Да се јоште, браћо, проходамо 0145    До у јутро, док се роди сунце, 0146    Не би ли нас мира намирила.“ 0147    Па им момак вели у планини: 0148    „Давор’ моја браћо и дружино! 0149    Љуто ме је жеђа савладала. 0150    Овде има вода у планини, 0151    Та се вода зове Кукавица. 0152    Са шта с’ вода зове Кукавица? 0153    Млога ј’ од ње мајка закукала, 0154    А сестрица у црно с’ завила, 0155    Вирна љуба у род окренула. 0156    Не зна л’ ико стазу у планини, 0157    Да би нашо воду Кукавицу, 0158    Да с’ ледене воде напијемо 0159    И ми код ње да се одморимо? 0160    Не би ли нас срећа послужила, 0161    Да тревимо од Крмпота Раду, 0162    Да се с њиме мушки погодимо, 0163    Ал мушкије главе погубимо, 0164    Нек с’ и кашње, браћо, спомињемо. 0165    Боље нам је изгинути овде, 0166    Нег се ’вако натраг повратити, 0167    Своме бегу на Удбину саћи.“ 0168    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0169    „Блажевићу, чети буљубаша! 0170    Ево теби Маљковић-Стипана, 0171    Који стазе у планини знаде. 0172    Хајде, брате, за мном уз планину, 0173    Довест ћу вас води Кукавици.“ 0174    Прид њим Стипан у планину пође, 0175    За њим Омер и друштво његово, 0176    Доведе их до воде бунара: 0177    „Ево, побро, ледена бунара! 0178    Ова с’ вода зове Кукавица, 0179    Напијте се ледене водице! 0180    Вид’те кости код воде ледене, 0181    Ово су вам кости од јунака. 0182    С овог с’ вода зове Кукавица, 0183    Ова вода никад није сама, 0184    Ја брез вука јали брез хајдука, 0185    Чувајте се, браћо, у планини!“ 0186    Кад с’ напише ледене водице, 0187    Онда им вели Маљковић Стипане: 0188    „Да с’ од воде, браћо, измакнемо, 0189    Измакнемо, па се одморимо!“ 0190    Кад од воде друштво измакоше, 0191    Истом они сјели у планини, 0192    Испртише шарене торбице, 0193    Из тораба плоске повадише, 0194    У планини толу заметнуше. 0195    Њима вели Маљковић-Стипане: 0196    „Да се, браћо, брзо напијемо! 0197    У ’во доба долазе хајдуци.“ 0198    Истом они па се обредише, 0199    Ал им пуче у планини грана, 0200    А запјева влашче у планини: 0201    „Ја ледена водо Кукавице! 0202    Јеси ли ми у планини сама?“ 0203    Нег им вели Маљковић Стипане: 0204    „Блажевићу, чети буљубаша! 0205    Ено, побро, од Крмпота Раде 0206    И његова друштва у планини! 0207    Да с’ од воде, брате, измакнемо! 0208    Кад с’ напију ледене водице, 0209    Код воде ће толу заметнути. 0210    Не шал’те се, браћо и дружино, 0211    Да их овде, браћо, околимо! 0212    Свак се добро у планини чувај, 0213    Да не пукне грана у планини, 0214    Док с’ у гори, браћо, утврдимо.“ 0215    Измаче се од воде ледене, 0216    Сађе Раде и друштво његово. 0217    Кад с’ напише ледене водице, 0218    А од воде па се одмакоше, 0219    Гдје ј’ и одприј’ тола замећана, 0220    Испртише шарене торбице, 0221    Из тораба плоске повадише, 0222    А на троје толу заметнуше, 0223    Разложише хладно пити пиће. 0224    Онда им вели од Крмпота Раде: 0225    „Давор моја браћо у планини! 0226    Овде ј’ неко прије доходио, 0227    Да с’ чувамо, браћо у планини! 0228    Јесте л’ чули, браћо и дружино? 0229    Ја сам чуо и хабер узео, 0230    Диго се је Блажевић Омере, 0231    Диго чету по широкој Лици, 0232    Ево има пуних петн’ест дана, 0233    Како наске по планини тражи.“ 0234    Док то рече од Крмпота Раде, 0235    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0236    „Харамбашо, од Крмпота Раде! 0237    Зло ти сио и вино попио! 0238    Ето на те Блажевић-Омера 0239    И побре му Маљковић-Стипана, 0240    И њихове чете у планини! 0241    Сву си мени рају поробио 0242    И Котара па си зафатио, 0243    Ваља нам се јутрос погодити.“ 0244    Када чуо од Крмпота Раде, 0245    Он подвикну, а на ноге скочи: 0246    „Давор моја браћо и дружино! 0247    Оно ј’ вика Маљковић-Стипана, 0248    Ето на нас Блажевић-Омера, 0249    На ноге се, браћо и дружино!“ 0250    Све му друштво на ноге скочило, 0251    Појагмише кладе и камење. 0252    Стаде вика од Крмпота Раде: 0253    „Блажевићу, чети буљубаша! 0254    Тебе фале, да си јунак прави, 0255    Још ни мене похулили нису. 0256    Искочи ми на стину студену, 0257    Разапни ми токе на прсима, 0258    Да т’ се бацим од ока јуначког.“ 0259    Скочи Омер на стину студену, 0260    А разапе токе на прсима: 0261    „Бирај, Раде, како теби драго!“ 0262    Кад отрже пушка у планини, 0263    Два синџирли зрна долетише, 0264    На Омеру рану начинише, 0265    Из Омера црна штрцну крвца. 0266    Стаде вика Блажевић-Омера: 0267    „Харамбашо, од Крмпота Раде, 0268    Искочи ми на стину студену!“ 0269    Њему Раде на стину искочи: 0270    „Ево, Омере, од Крмпота Раде!“ 0271    На њег Омер пушку одапео, 0272    Не погоди од Крмпота Раде. 0273    Стаде вика од Крмпота Раде: 0274    „Буљубаша, сад је реда моја, 0275    Нас двојица да се окушамо, 0276    Нек нам друштво гледа у планини!“ 0277    Јопе Омер на стину изиђе, 0278    Пуче пушка од Крмпота Раде, 0279    А Омера јопе погодила 0280    И на њему рану начинила. 0281    Стоји вика Блажевић-Омера: 0282    „Харамбашо, сад је реда моја!“ 0283    „ „Удри, Омере, колико ти драго!“ “ 0284    Пуче пушка Блажевић-Омера, 0285    Не погоди од Крмпота Раде, 0286    Веш за њиме друга најбољега 0287    А његова Митра бајрактара. 0288    Стаде вика од Крмпота Раде: 0289    „Не криј рана, Блажевић-Омере! 0290    Не криј рана, не губи стражана, 0291    Скочи јопе на стину студену!“ 0292    Док му Омер на стину изиђе, 0293    На њег Раде пушку управио 0294    И он пушци паде по нишану, 0295    Ћиде Раде пушку одапети, 0296    Ал отрже пушка испоприка 0297    И погоди од Крмпота Раду, 0298    Мртав Раде паде по камењу. 0299    Ко одапе пушку у планини? 0300    Одапе је Маљковић Стипане 0301    И окаја ране побратима. 0302    Стаде вика Маљковић-Стипана: 0303    „Удрите, моја браћо и дружино! 0304    Погино је од Крмпота Раде, 0305    Најбољег је друга пожелио, 0306    Ранио се Блажевиц Омере.“ 0307    А запали пушка у планини, 0308    Јер нагони Маљковић Стипане, 0309    А бране се у гори хајдуци, 0310    Пушка пуца, никад не патише. 0311    Гонећи се с њима у планини 0312    Стиже њима тријест Котарана, 0313    Рашћераше у гори хајдуке. 0314    Кад нађоше Маљковић-Стипана, 0315    Изнесе главу од Крмпота Раде, 0316    Запиваше млади Котарани: 0317    „Фала Богу и данашњем дану! 0318    Кад видисмо одсјечену главу, 0319    Мртву главу од Крмпота Раде! 0320    Врло нам је био додијао, 0321    Цинио нас често по Котару.“ 0322    Даде главу Блажевић-Омеру. 0323    Већ хајдуке они рашћерали, 0324    Искупише друштво у планини. 0325    Док су Ради усијали главу 0326    И његово друштво рашћерали, 0327    Тријест друга њима погинуло, 0328    А и дван’ест младих Котарана 0329    Гонећи се по гори с хајдуци, 0330    Погинуло педесет хајдука, 0331    А десет их у гору утекло. 0332    Искупише главе одсичене, 0333    Нађе Стипан побратима свога, 0334    Побратима Танковић-Османа, 0335    Гдје му побро лежи у камењу, 0336    Двије њега пушке удариле, 0337    Сломиле му ногу у колину. 0338    По планини шићар покупише, 0339    На хајдуцих добро задобили, 0340    Прид Омера шићар искупише. 0341    Онда му вели Маљковић Стипане: 0342    „Блажевићу, чети буљубаша, 0343    Ником немој криво учинити, 0344    Подај дио младим Котараном, 0345    Јер су нами индат учинили.“ 0346    Сваком Омер право подилио, 0347    Све на здрава даде подједнако, 0348    На рањена по два паја даје, 0349    Ко погино, по пет западало, 0350    Нек му дјеца код оџака знаду, 0351    Зашто им је бабо погинуо. 0352    Отален се они подигоше, 0353    Оде Омер уз гору зелену, 0354    Однесоше Танковић-Османа, 0355    Котарани натраг на Котаре, 0356    Повикују млади Котарани: 0357    „Блажевићу, чети буљубаша! 0358    Кад ћеш Задру на Котаре сићи, 0359    Снити главе бану Задранину? 0360    Врло ће те бане даровати.“ 0361    А вели им Блажевић Омере: 0362    „Кад изличим ране на себика, 0363    Ја ћу Задру на Котаре сићи, 0364    Снити главе бану господину.“ 0365    То рекоше, па се растадоше. 0366    Оде Омер на широку Лику, 0367    Однесоше Танковић-Османа. 0368    Када Омер на Удбину дође, 0369    Дочека их лички Мустајбеже, 0370    Дадоше му главе одсичене. 0371    Сваког беже добро даровао, 0372    Сваком даде другу Омерову, 0373    Сваком даде по тријест дуката, 0374    Блажевићу стотину дуката. 0375    Њему вели Блажевић Омере: 0376    „Наш Мустајбег, од све Лике главо! 0377    За ме није стотину дуката, 0378    Дај их, беже, побратиму моме, 0379    Мому побри Маљковић-Стипану. 0380    Он је, беже, Раду погубио 0381    И сачуво побратима свога.“ 0382    Све се смије Маљковић Стипане: 0383    „Хвала теби, Богом побратиме! 0384    То је твојих стотину дуката, 0385    Ти си чети био буљубаша.“ 0386    Њима вели лички Мустајбеже: 0387    „Хајде, сине Блажевић-Омере! 0388    То је твојих стотину дуката, 0389    Ни Стипану бити криво не ће, 0390    Знаде беже за Стипана свога.“ 0391    Оде Омер свому билу двору, 0392    Однесоше Танковић-Османа, 0393    Однесоше кули од камена. 0394    Бег им посла Машина бербера, 0395    Да их бербер личи у оџаку. 0396    Личи бербер Блажевић-Омера, 0397    Изличи га за петнаест дана, 0398    Ал не море Танковић-Османа, 0399    Веш га навик личи на оџаку. 0400    Стиже књига бана Задранина 0401    А на руке бегу удбињскоме: 0402    „Пошаљи ми Блажевић-Омера, 0403    Уз Омера све друштво његово, 0404    Нек ми снесу главе низ Котаре, 0405    Да ти видим Блажевића твога.“ 0406    Искупи их лички Мустајбеже, 0407    Опреми их Задру низ Котаре. 0408    Кад сађоше Задру низ Котаре, 0409    Санесоше одсичене главе, 0410    Дадоше их бану Задранину, 0411    Дарова их бане Задранине, 0412    Сваком другу даде Омерову, 0413    Сваком даде педесет дуката, 0414    Блажевићу триста маџарија: 0415    „То т’ је глава од Крмпота Раде? 0416    Што је Раде по планинах ходо 0417    Све дан по дан три године дана, 0418    А цинио Лику и Котаре 0419    На срамоту и бегу и бану.“ 0420    Поврати се Блажевић Омере. 0421    Кад изиђе на широку Лику, 0422    Побратиму на облазак дође 0423    И даде му педесет дуката, 0424    И њему је бане опремио: 0425    „Мореш ли, брате, ране приболити?“ 0426    „ „Прођи ме се, Богом побратиме! 0427    Врло су ме ране савладале, 0428    Ко када их приболити не ћу, 0429    Укле мене кићена дивојка.“ “ 0430    То говори Танковић Османе, 0431    Дође њему лички Мустајбеже 0432    И уз бега дван’ест Удбињана, 0433    Међу њима Козлић Хурамага, 0434    С њима дође Омер-ефендија. 0435    Пита беже Танковић-Османа: 0436    „Ходеш моћи ране приболити?“ 0437    „ „Не могу, беже, рана приболити, 0438    Укле мене кићена дивојка.“ “ 0439    Онда вели лички Мустајбеже! 0440    „Ефендија, од Удбине главо! 0441    Јеси л’ икад у књизи гледао, 0442    Би ли могла уклети дивојка?“ 0443    Узе хоџа, књигу расклопио: 0444    „Мустајбеже, од све Лике главо! 0445    Ја на књигу, беже, гледајући, 0446    Никад њега изличити не ћеш. 0447    Дај добави кићену дивојку, 0448    Да молимо кићене дивојке, 0449    Нек халали Танковић-Осману, 0450    Врло је је Осман уцвилио. 0451    Мен’ се чини, лички Мустајбеже, 0452    Када њему халали дивојка, 0453    Да би с’ онда мого изличити.“ 0454    Посла беже Козличину двору, 0455    Доведоше кићену дивојку, 0456    Она бегу руци полетила: 0457    „Што ме зовеш, лички Мустајбеже?“ 0458    „ „Ћери моја, кићена дивојко! 0459    Тебе зове лички Мустајбеже: 0460    Дај халали Танковић-Осману!“ “ 0461    „Прођи ме се, лички Мустајбеже! 0462    Кад му ова халали дивојка, 0463    Онда своје ране изличио! 0464    Врло ми је, беже, кидисао, 0465    Код Црваћа мене оцвилио.“ 0466    Мучи беже, ништа не дивани. 0467    Стаде вика Козлић-Хурамаге: 0468    „Ћи Умијо, моја јединице, 0469    Ја халали Танковић-Осману, 0470    Ја ћу т’ мртвом говорити главом.“ 0471    „ „Прођи ме се, бабо Хурамага! 0472    Кад је тако, бабо Хурамага, 0473    Ја ћу тебе послушати, бабо, 0474    А немој ме резил учинити, 0475    Халалит ћу Танковић-Осману. 0476    Мустајбеже, од све Лике главо! 0477    Ето твога Танковић-Османа, 0478    Вавик ми је био муштерија, 0479    А и ја сам њему, Мустајбеже! 0480    Ако ће ми своју виру дати, 0481    Да ће мене за љубу узети, 0482    Другом с’ на ме оженити не ће, 0483    Ја ћу, беже, њему халалити.“ 0484    Њему вели лички Мустајбеже: 0485    „Хош ли, сине, Танковић-Османе?“ 0486    „ „Хоћу, беже, лички Мустајбеже! 0487    Ево јој је вјера од менека, 0488    Ако остане у животу глава, 0489    Вавик сам јој био муштерија, 0490    Ја ћу липу за љубу узети, 0491    Никад с’ на њу оженити не ћу. 0492    Вавик ми је срцу мила била, 0493    Од милости отискох јабуку, 0494    Па у руку погодих дивојку.“ 0495    А дивојци сузе ударише, 0496    У десну га руку пољубила: 0497    „Танковићу, по свиту гледање! 0498    Ја ћу теби, драги, халалити, 0499    Да си моју ти одсико руку. 0500    Да Бог даде и срећа божија, 0501    Брзо твоје ране замладиле 0502    И са мном се, драги, оженио!“ 0503    То му рече, на врата утече. 0504    Насмија се Козлић Хурамага: 0505    „Хај аферим, моја јединице! 0506    И ја ћу те њему поклонити.“ 0507    Све се смију млади Удбињани, 0508    Свак окрену своме билу двору. 0509    Оста бербер, да личи Османа, 0510    Још га личи за девет недиља, 0511    Изличи се Танковић Османе. 0512    Кад изличи ране на себика, 0513    Њему беже испроси дивојку 0514    И ожени Танковића свога, 0515    Бег му куме био код дивојке, 0516    Пир учини, проведе весеље. 0517    Он повика Танковић-Османа: 0518    „Не шали се, Танковић-Османе! 0519    Немој своје љубе приварити, 0520    Немој с’ другом на њу оженити, 0521    А ти вјере своје прегазити, 0522    Мртвом ћу ти главом говорити.“ 0523    „ „Не ћу, беже, вјеру ти задајем.“ “ 0524    Оде беже до оџака свога, 0525    Оста Осман у кули каменој, 0526    Двор чадио, Умију љубио, 0527    И с њоме је пород изродио, 0528    А никад је није прекорио, 0529    Што је лежо за годину дана, 0530    Ни она њега, што је је убио. 0531    Липо су се, кажу, миловали, 0532    Никад с’ на њу није оженио.